BEOGRAD - Verovali ili ne, Nezavisna Država Hrvatska, koja je "mrtva" pune 62 godine, i dalje raspolaže imovinom usred Beograda! Da sledbenici ustaškog vođe Ante Pavelića polažu pravo na deo nepokretnosti u prestoničkom naselju Dorćol i opštini Zemun, sasvim slučajno je otkrio sagovornik Kurira, koji je insistirao na anonimnosti.
- Kupio sam firmu na Dorćolu, na aukciji, i kad sam počeo da prevodim imovinu na sebe, ispostavilo se da je jedan deo nepokretnosti uknjižen na Nezavisnu državu Hrvatsku još od 1941. godine. Raspitao sam se šta da radim, pa su me poslali u sud u Sremskoj Mitrovici, gde se, kako mi je rečeno, čuva kompletna arhiva nepokretnosti NDH u Srbiji. Međutim, tamo mi je saopšteno da je sve prebačeno u Osijek. Otišao sam u Osijek, a iz tamošnjeg suda su me uputili za Zagreb, gde sam, na kraju, u vrlo kratkoj proceduri raščistio problem i po povratku u Beograd uknjižio spornu nepokretnost na svoje ime - kaže za Kurir sagovornik koji je zahtevao da ostane anoniman.
Da je sasvim moguće da i dan-danas neke nepokretnosti imaju fantomske vlasnike, poznato je i predsedniku Fonda za razvoj demokratije, advokatu Milenku Radiću, koji tvrdi da je "nečijom slučajnom ili namernom greškom došlo do toga da se pojedina imovina vodi na starog vlasnika".
- Iako se godinama obećava da će se u Srbiji uvesti elektronska baza podataka i konačno početi da primenjuje Zakon o katastru, kako bi se prešlo s upisa u zemljišne knjige na katastarski upis, to nije u potpunosti zaživelo. Da je to urađeno, svi vlasnički papiri bi morali da budu pregledani, pa bi se i nelogičnosti uočile - tvrdi Radić, dodajući da bi u tom slučaju država oglasila ko ima pravo da se javi i da se upiše u katastar.
Imovina koja se vodi na nepostojeću NDH, koja je sezala do Save i Dunava, prema Radićevim rečima, morala je, na osnovu državnih ili opštinskih akata, da pređe u vlasništvo države, s tim što bi opština imala pravo korišćenja.
- Uostalom, bilo koja imovina mora da bude popisana, kako bi se na nju plaćao porez. To znači da je neko nekome još pre 50 godina morao da uruči rešenje o plaćanju poreza. Izbegavanje njegovog plaćanja uzrokuje da Poreska uprava sprovodi prinudne mere naplate, ili dolazi do oduzimanja imovine - objašnjava Radić.
Da su ovakve administrativne zavrzlame i te kako moguće, upozorava i advokat Saša Aleksić, koji to objašnjava načinom na koji je sistem zemljišnih knjiga ustanovljen 1946. godine.
- Dotad je važio tapijski sistem i promena nije vršena zakonskim putem, nego uglavnom ad hok. Išlo je nekoliko članova komisije i redom ispitivali ljude šta je čije, pa je jasno zašto je dolazilo do propusta. Poseban je problem kod nekih društvenih preduzeća, čiji ugovori nisu morali da budu overeni u sudu, već je bilo dovoljno samo da su potpisani - ističe advokat Aleksić.
http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-11-12-2007/ndh-u-beogradu
13/12/2007, 00:34